Bolesti srca i prevencija

Vrste i uzroci srčanih bolesti

Bolest srca se odnosi na široku kategoriju poremećaja koji utiču na srce i krvne sudove. Najčešći bolesti su:

• Koronarna arterijska bolest koja je uzrokovana nakupljanjem plaka u koronarnim arterijama, koje snabdevaju srčani mišić krvlju bogatom kiseonikom. Ovo nakupljanje, nazvano ateroskleroza, smanjuje protok krvi i može dovesti do bolova u grudima (angina), srčanog udara ili čak iznenadne srčane smrti.
• Srčani udar ili infarkt miokarda nastaje kada je blokiran protok krvi do dela srčanog mišića, često zbog krvnog ugruška. Nedostatak kiseonika i hranljivih materija oštećuje srčani mišić, što ponekad dovodi do nepovratnih posledica.
• Srčana insuficijencija se javlja kada srce nije u stanju da efikasno pumpa krv kako bi se zadovoljile potrebe tela. Može biti posledica visokog krvnog pritiska ili drugih stanja koja vremenom slabe srce.
• Aritmije ili nepravilni otkucaji srca koji mogu biti prebrzi, spori ili nepravilni. Dok su neke aritmije bezopasne, druge mogu narušiti protok krvi i povećati rizik od moždanog udara ili iznenadnog zastoja srca.
• Urođene srčane mane su strukturni problemi prisutni pri rođenju. Oni mogu varirati od blagih stanja koja ne zahtevaju lečenje do teških malformacija koje zahtevaju operaciju ili doživotnu negu.

Faktori rizika za srčane bolesti

• Starost: Rizik od srčanih oboljenja raste sa godinama. Muškarci su generalno izloženi većem riziku, iako se rizik kod žena povećava nakon menopauze.
• Porodična istorija: Porodična istorija srčanih bolesti povećava podložnost.
• Genetika: Određena genetska stanja, kao što je porodična hiperholesterolemija, mogu predisponirati pojedince na srčana oboljenja.
• Visok krvni pritisak: Hipertenzija je glavni faktor rizika za srčane bolesti i moždani udar.
• Visok holesterol: Povišeni nivoi LDL holesterola mogu doprineti nakupljanju plaka u arterijama.
• Pušenje: Pušenje oštećuje krvne sudove i značajno povećava rizik od srčanih oboljenja.
• Dijabetes: Loše kontrolisan dijabetes može dovesti do oštećenja krvnih sudova i povećanog rizika od srčanih oboljenja.
• Gojaznost: Prekomerna težina opterećuje srce i uvećava faktore rizika kao što su hipertenzija i dijabetes.
• Fizička neaktivnost: Ovakav način života doprinosi lošem kardiovaskularnom zdravlju.
• Nezdrava ishrana: Dijeta sa visokim sadržajem zasićenih masti, trans masti, natrijuma i šećera povećava rizik.
• Prekomerna konzumacija alkohola: Previše alkohola može podići krvni pritisak i doprineti srčanim oboljenjima.

Strategije za prevenciju srčanih bolesti

Prevencija srčanih bolesti zahteva višestrani pristup koji se bavi izborom životnog stila, ishranom i redovnim kontrolama. Sledeće strategije zasnovane na dokazima mogu značajno smanjiti rizik.

1. Usvojite ishranu zdravu za srce

Dijeta igra ključnu ulogu u prevenciji srčanih bolesti. Ishrana za zdravlje srca naglašava:

• Voće i povrće: bogato vitaminima, mineralima i antioksidansima, pomažu u snižavanju krvnog pritiska i smanjenju upale.
• Proizvodi od celog zrna: sa visokim sadržajem vlakana, ovi proizvodi promovišu zdravlje srca snižavanjem nivoa holesterola.
• Zdrave masti: uključite izvore nezasićenih masti, kao što su maslinovo ulje, avokado, orašasti plodovi i riba, dok minimizirate zasićene i trans masti.
• Nemasni proteini: odlučite se za biljne proteine, piletinu i ribu sa niskim sadržajem masti.
• Nizak unos natrijuma: smanjenje soli pomaže u kontroli krvnog pritiska i sprečavanju zadržavanja tečnosti.
• Ograničite šećer: visok unos šećera je povezan sa gojaznošću i dijabetesom, od kojih oba povećavaju rizik od srčanih oboljenja.

2. Bavite se redovnim fizičkim aktivnostima

Fizička aktivnost jača srce, poboljšava cirkulaciju i pomaže u održavanju zdrave težine.

3. Održavajte zdravu težinu

4. Prestanite pušiti

Prestanak pušenja je jedan od najvažnijih koraka ka prevenciji srčanih bolesti. U roku od godinu dana nakon prestanka pušenja, rizik od srčanih bolesti značajno opada.

5. Smanjite stres

Hronični stres može podići krvni pritisak i doprineti nezdravim navikama, kao što su prejedanje ili pušenje. Efikasne strategije za smanjenje stresa uključuju:

• Meditacija: Meditacija smanjuje hormone stresa i podstiče opuštanje.
• Psihoterapija: Razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može pomoći da se lakše suočavite sa stresom.
• Pronalaženje hobija.

6. Pratite i regulišite krvni pritisak

Hipertenzija se često naziva “tihi ubica” jer može postojati bez simptoma. Redovno praćenje krvnog pritiska i, ako je potrebno, lekovi koje prepiše lekar su od ključne važnosti.

7. Kontrolišite nivo holesterola

Redovni skrining nivoa holesterola pomaže da se rizici rano identifikuju. Ishrana, vežbanje i lekovi mogu da pomognu u održavanju zdravog nivoa holesterola.

8. Kontrolišite dijabetes

Ako imate dijabetes, pažljivo pratite nivo šećera u krvi i pratite preporuke lekara kako biste smanjili rizik od srčanih komplikacija.

9. Ograničite konzumaciju alkohola

Umereno pijenje – prekomerni unos alkohola je štetan.

10. Redovni zdravstveni pregledi

Rutinski pregledi kod vašeg lekara mogu identifikovati faktore rizika kao što su hipertenzija, visok holesterol i dijabetes pre nego što izazovu značajnu štetu. Rana intervencija može sprečiti napredovanje bolesti srca.